Циљ Америке: Отерати Русе из Србије!

Циљ Америке: Отерати Русе из Србије!

SHARE

Амерички званичник задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји поновио је забринутост Вашингтона због изградње руског хуманитарног центра у Нишу и могућег додељивања дипломатског статуса за особље овог центра на југу Србије.

– Важно је, и то уверење делимо са Владом Србије, да Србија има потпуну контролу над својом територијом и свега што је на њој. Ако дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над делом своје територије – рекао је Хојт Ји пред сенатским Пододбором за европску и регионалну безбедносну сарадњу.


За бившег шефа југословенске дипломатијеЖивадина Јовановића овакво посматрање односа Србије према Русији је одраз „застареле и превазиђене политике из времена униполарног света“.

– Тада је свим кризама управљала и једино се питала америчка администрација. Данас је ситуација у свету другачија, па чак и Кина и ЕУ у заједничким документима говоре да им је циљ унапређење мултиполарног света. Што се тиче Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, мислим да њима тај центар смета као симболика уравнотежене спољне политике Србије, која иде ка чланству у ЕУ, има добре односе са САД, али и са Русијом и Кином. Зато без основа праве драму око њега, како би Србију држали у стању подређености и сталног страха шта ће рећи Америка или неки тамо амерички сенатор – коментарише за „Вести“ Јовановић.

Јуче је и амерички амбасадор у Србији Кајл Скот поновио да „има добрих разлога за забринутост“ због постојања Руско-српског хуманитарног центра у Нишу.

– Не знам тачно шта они раде, никада нисам посетио тај центар, али мислим да има добрих разлога за забринутост – рекао је Скот, истичући да је то питање више за људе који ту живе и за Владу Србије.

По свој прилици људи у Србији би пре поставили питање шта раде амерички и војници НАТО-а у Бондстилу, на Косову и Метохији, отцепљеној српској покрајини, војној бази коју нико од цивила или српских медија није имао прилике да посети и зашто они уживају имунитет пред српским законима.

За Вашингтон се, међутим, Бондстил не доводи у питање, па Хојт Ли пред пододбором Сената каже да није позитиван помак то што је Центар у Нишу „близу границе са Косовом, где САД имају око 600 америчких војника и 4.000 припадника НАТО мировних снага“.

Закували, а сада нуде решење

За јачање свог утицаја Русија, како каже Хојт Ји, користи зависност Западног Балкана од њеног гаса, као и слабости тамошњих држава због корупције, неслободних медија, тензије међу суседима.

– Када говори о нестабилности и проблемима на Балкану онда би било за очекивати да види и допринос САД и ранијих америчких администрација, које су агресијом на Југославију, а потом на Србију, учиниле Балкан трајно нестабилним делом Европе, и сада се та њихова инвестиција у дестабилизацију користи као разлог за појачано америчко присуство – примећује Живадин Јовановић.

Када год би домаћи медији објавили да амерички званичници на српске саговорнике врше притисак да не доделе дипломатски имунитет Русима и да им се откаже гостопримство у Нишу, Београд је то демантовао.

Јовановић сматра да на ово питање треба што пре ставити тачку тако што ће се дати дипломатски статус Русима који су се већ више пута доказали у хуманитарним акцијама.

– У српском је интересу да се питање статуса чланова Српско-руског хуманитарног центра у најкраћем року реши, јер свако даље одуговлачење само даје шансу за нове критике и прављење буре у чаши воде, јер за утицајне кругове америчке администрације центар је постао симбол да ли ће Србија остати вазал Вашингтона или ће јачати своју уравнотежену спољну политику.

Највише новца за Србију

Потпредседник Пододбора, сенатор Крис Марфи, сматра да предлог буџета САД не говори у прилог већем америчком присуству на Балкану. Он је подсетио да су фондови за страну помоћ за Албанију смањени за 98 одсто, Хрватску 60 одсто, Косово 48, БиХ и Македонију за по 40, Црну Гору 34, а Србију 31 одсто.

Податак да су најмање смањили помоћ за Србију, Живадин Јовановић тумачи да су смањили тамо где су до сада давали шаком и капом, а да је Србија била на дну листе прималаца помоћи САД.
– Када се ради о новцу који улажу мимо Конгреса, за ширење америчког утицаја, преко одређених медија, тзв. НВО, разноразних агентура, подозревам да ту није дошло до смањења, већ напротив – додаје Јовановић.

Share to Facebook