Kако су Срби сачували душу

Kако су Срби сачували душу

SHARE

Током 90-тих година прошлог вијека Срби су били изложени снажној медијској сатаназацији, представљени смо као варвари, генетски искварени народ, одговоран за ратове и страдања других. Међутим, безброј је примјера да су Срби заправо били жртве и да су у најтежим животним искушењима као народ сачували душу. Хуманост српских војника и љекара из Војне болнице на Сокоцу који су јеку ратних сукоба са муслиманском војском 92. године, прихватили и лијечили 6-годишњу ђевојчицу муслиманске националности из Горажда а потом је вратили родитељима служи на понос Србима.

српскаИстина је као вода,увијек нађе свој пут. Тако и истина о спасавању и излијечењу Минке Живојевић из Горажда, двије и по деценије касније полако али сигурно допире до јавности, на част српском народу. У љето ратне 92-ге, док су се на узаврелом горажданском ратишту жртве бројале на обје стране са територије гђе господари тзв АРБиХ, српској команди стигао је апел за помоћ 6-годишњој ђевојчици. Живот јој је висио о концу због упале трбушних органа, у Горажду јој није било спаса.

Муслиманска војска на захтјев њених родитеља молила је српску војску да помогне. Војним хеликоптером са ратне линије, животно угрожену ђевојчицу српска војска је транспортовала до болнице Главног штаба ВРС на Сокоцу. Због озбиљности стања Минка Живојевић је одмах оперисана. Др Бориша Стојановић сјећа се да је у болничком ходнику пуном рањеника са горажданског и оловског ратишта, примјетио ђевојчицу. Одмах је установио да је животно угружена и да би свако одлагање операције довело до смртног исхода.

„Било је много рањеника,радио сам тријажу тј одређивао ко је за хитну операцију а ко може да чека . Видио сам је и лично узео у салу и операсио. Ја сам знао да је ђевојчица мусликанске националности али нисам знао њене личне податке, одакле је– казује пензионисани љекар Болнице Главног штаба ВРС на Сокоцу .Бориша Стојановић.

Kратко након операције ђевојчица је почела да се опоравља.Да би је поштеђели од призора тешко рањених бораца и цивила, Минку су смјестили у собу са медицинским сестрама чија је мезимица убрзо постала. Минка Живојевић је све до напада муслиманске војске на избјегличку колону Срба из Горажда у мјесту Kукавице , средином августа 1992.ге била једино дијете међу рањеницима. Тада у болницу стижу њени вршњаци Миодраг Спасојевић и његова сестра чија мајка је убијена у кукавичкој колони. За стране новинарске екипе које су тада долазиле у Војну болницу на Сокоцу судбина двоје српске сирочади није занимљива , занимање показују само за муслиманску ђевојчицу коју лијече Срби. Вељо Ласица сјећа се мале Минке из болнице док је видао ране задобијене у кукавичком нападу на избјегличку колону Срба у Kукавицама. Њене родитеље је познавао из Горажда јер су радили заједено до рата у Служби друштвеног књиговодства. Питао сам је одакле си ? Kаже из Горажда .Чија си? Мехова. Ђевојчица је била раздрагана, весела, брзо је постала миљеница особља, она је лијечена и фала Богу излијечена и враћена родитељима.-свједочио је је Вељо Ласица.

Љекари из Војне болнице на Сокоцу који су оперисали и лијечили Минку Живојевић сјећају се да је сво особље било посебно пажљиво према ђевојчици. И командант Главног штаба ВРС генерал Ратко Младић када би долазио у посјету рањеницима нашао би времена да је обиђе и дарује. Доктор Бориша Стојановић истиче да спашавање мале Минке није био усамљен случај да српска војска и доктори у рату помажу рањене муслиманске,хрватске и друге цивиле и војнике. Помагали су без обзира на националну или вјерску припадност, свима којима је била потребна медицинска помоћ.

Тада 6-годишња Минка Живојевић брзо се опоравила од операције и требало је размишљати како је вратити родитељима у Горажде које је било под контролом А РБиХ а то у ратним временима нимало није било лако. Ипак успостављена је веза између српске и муслиманске војске те је ђевојчица жива, здрава и излијечена враћена родитељима у Горажде гђе и данас живи. Од тада се Минка Живојевић нити њени родитељи нису никада јавно огласили о драматичним тренуцима њеног спашавања. Доктор Бориша Стојановић не губи наду да ће виђети ђевојку којој је прије 25 година као ђевојчици спасио живот и поручује да ће ова прича имати посебно поглавље у књизи коју пише о ратним годинама болнице Главног штаба ВРС.

Г. Шарац

Share to Facebook